Firma Graničar iz Gakova nije plaćala naknadu za korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta, već je bila uzurpator, ali je bez obzira na to sklapala ugovore sa drugim firmama, koje su potom obrađivale uzurpiranu zemlju, poput firme Best Seed Producer Vladimira Vrbaškog. Predstavnici Graničara se nisu odazivali na sastanke sa republičkim inspektorima, a za sve to vreme somborska lokalna samouprava izuzimala je hiljade hektara državne poljoprivredne zemlje iz postupka licitacije i time onemogućavala poljoprivrednike da se nadmeću za njeno obrađivanje i da plate državi naknadu. Graničar, sa druge strane, za korišćenje te zemlje – državi nije platio ni dinar, pokazalo je istraživanje Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE).
To ih ipak nije sprečilo u nameri da, uz pomoć suda i asistenciju policije, sklone šestoricu poljoprivrednika iz Gakova, koji su 26 dana spavali na njivi, tvrdeći istinu – da je zapravo Graničar uzurpator.
Šestorici poljoprivrednika Prekršajni sud u Apatinu sudio je dan nakon hapšenja i petorica njih su osuđeni zbog remećenja javnog reda i mira na 30 dana zatvora. Takvu odluku apatinskog suda u celosti je pobio Apelacioni sud u Novom Sadu i vratio je na ponovno odlučivanje. Petorica poljoprivrednika su sada na slobodi, ali čekaju konačnu odluku suda u Apatinu.
Podaci Uprave za trezor Ministarstva finansija pokazali su, međutim, da AD Graničar iz Gakova od 2010. godine nije uplatilo ni dinar za korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta, iako koristi 4,6 hiljada hektara zemlje.
VOICE je došao u posed i dokumentacije u kojoj se vidi da je Ministarstvo poljoprivrede još 2010. godine raskinulo Ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini sa, tada DPP Graničar, zbog toga što to preduzeće nije platilo zakupninu za površinu od 47 hektara. U izveštajima iz poslovanja Graničara vidi se i da je Ministarstvo poljoprivrede do 2014. tužilo to preduzeće tri puta za dug za neplaćenu zakupninu državne poljoprivredne zemlje.
Među dokumentacijom iz Privrednog suda u Somboru nalazi se i dopis somborske Policijske uprave u kojem ta institucija obaveštava sud da od 4. marta ove godine postupa po zahtevu za prikupljanje potrebnih obaveštenja povodom krivične prijave koju je podnelo Ministarstvo poljoprivrede protiv tadašnjeg direktora Graničara Milana Japundžića, a zbog krivičnog dela protivpravnog zauzimanja zemljišta.
U istom dokumentu se vidi da je resorno ministarstvo navelo da je Japundžić omogućio da se protivpravno zauzmu, uzoru i poseju njive koje su u državnoj svojini, a koje su obuhvaćene rešenjem suda u kojem se Graničaru omogućava prinudno izvršenje, uz asistenciju policije.
Zbog svega toga je nejasno zbog čega je Privredni sud u Somboru u martu naložio prinudno izvršenje u korist tog preduzeća i sklanjanje poljoprivrednika sa oko 300 hektara, što je i dovelo do incidenta u kojem je uhapšeno šest paora iz Gakova, koji su čuvali njivu od Graničara.
Paori su se na takvu odluku Privrednog suda žalili, a VOICE je došao u posed najnovije odluke Privrednog apelacionog suda u kojoj se odluka prvostepenog suda u Somboru ukida i vraća na ponovni postupak.
Ekspresno odlučivanje sudova
VOICE je dobio i rešenje Privrednog suda iz Sombora od 18. marta, koji je, postupajući po predlogu stečajnog upravnika u Graničaru, naložio neovlašćenim licima da odmah prekinu radnje u poljoprivrednoj proizvodnji, te da oslobode zemljište od lica, stvari i mašina i omoguće stečajnom upravniku Graničara mirno preuzimanje u državinu poljoprivredno zemljište površine od 308 hektara.
Ono što se vidi iz toka ovog predmeta jeste da je stečajni poverenik Zoran Stojanović svoj zahtev za određivanje takve mere uputio sudu istog dana kada je sud izdao rešenje – 18. marta.
Stojanović je zahtev obrazložio kako bi mu se omogućilo da „preuzme imovinu stečajnog dužnika“ i kako bi se sprečilo „neovlašćeno korišćenje imovine koja ulazi u stečajnu masu i nanošenje štete stečajnoj masi i poveriocima stečajnog dužnika“.
Međutim, 21. marta sud je dobio i novi podnesak stečajnog poverenika, u kojem se ukazuje da u sudskom rešenju od 18. marta nema klauzule o pravosnažnosti, niti pouke o suspenzivnom dejstvu žalbe. Stojanović je tražio da se sudsko rešenje od 18. marta, koje je tog dana prouzrokovalo hapšenje šestorice paora, dopuni poukom o pravnom sredstvu, odnosno da „žalba na rešenje ne odlaže njegovo izvršenje“. Sud je prihvatio i taj predlog i 21. marta doneo dopunu svog rešenja od 18. marta.
Kao „kompromisno“ rešenje, policija danas čuva sporne hektare i ne dopušta nikome pristup.
Kako Graničar koristi državnu poljoprivrednu zemlju?
U finansijskim izveštajima Graničara vidi se da to preduzeće u svojoj imovini nema poljoprivrednu zemlju, te da poseduje jedino građevinsku zemlju. U dokumentaciji se vidi da se kao osnov za korišćenje državne poljoprivredne zemlje poziva na zaključke Vlade Srbije iz 2011. godine, po kojima je lokalnim samoupravama preporučeno da obezbede preduzećima u restrukturiranju da nastave sa korišćenjem državne poljoprivredne zemlje koju su do tada koristili. U izveštaju revizora, međutim, vidi se da je postupak restrukturiranja u Graničaru obustavljen tokom 2014. godine, tako da ta firma gubi pravo da koristi državnu poljoprivrednu zemlju po tom osnovu. Ipak, Graničar nastavlja da koristi hiljade hektara državne poljoprivredne zemlje i postaje uzurpator, što su potvrdili brojni zapisnici inspekcije.
Iz nepoznatih razloga, zemlju koju je protivpravno koristio Graničar lokalna samouprava je uporno izuzimala iz svojih licitacija za davanje zemlje u zakup putem licitacija.
Međutim, u zapisniku republičkog inspektora za poljoprivredno zemljište iz novembra prošle godine radnik Graničara Ilija Divnić tvrdi da postoji poslovno-tehnička saradnja između Graničara i firme Best Seed Producer iz Feketića, na osnovu koje ta firma obezbeđuje seme, mineralno đubrivo, gorivo i angažovanje dela mehanizacije. Radnik Graničara je inspektoru rekao i da redovno dolazi na posao u zgradu Graničara, ali da obavlja poslove za koje dobija nalog od Branislava Lekovića, koji zastupa Best Seed Producer iz Feketića. Divnić je takođe naveo i da je upravo Branislav Leković radnicima Graničara koji su učestvovali u setvi isplaćivao dnevnice od 1.500 dinara u gotovini na svakih nedelju dana.
Dokumentacija predata UBPOK-u?
O nejasnom odnosu Graničara i Best Seed Producer (BSP) svedoči i zapisnik sa redovne skupštine akcionara „Graničara“ održane u junu 2014. godine, a koji poseduje VOICE. U okviru rasprave o finansijskom izveštaju za 2013 godinu, postavljeno je pitanje duga Graničara prema BSP, ali i „koliko je ovo preduzeće odnelo robe Graničara?“. Odgovoreno je da je neophodno „hitno sravnjivanje kartica“ između dva preduzeća jer je BSP preuzeo robu „znatne vrednosti“, ali je istovremeno „Graničar“ od BSP-a uzeo semenski materijal vredan 43 miliona dinara. Na pitanje upućeno Vesni Kovač, privremenoj zastupnici kapitala u Graničaru da li u nabavci „enormnih količina robe“ postoji krivična odgovornost nadležnih, Kovač je odgovorila da je ugovore Graničara sa BSP i Fabrikom šećera Crvenka, koji datiraju od 2009. godine, predala UBPOK-u. Privremena zastupnica kapitala je takođe istakla da će u vezi sa ovim ugovorima podneti prijave protiv prethodna dva direktora u Graničaru.
R.I.
VOICE je dobio i ostale zapisnike inspektora za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede, a u jednom od njih, iz decembra prošle godine navodi se i da su predstavnici Graničara u novembru 2015. godine pozvani da dođu u somborsku Gradsku upravu, ali se nisu odazvali. U istom zapisniku se navodi i da je nekoliko meseci ranije, u aprilu, inspektor pokušao da identifikuje parcele poljoprivrednog zemljišta, ali su mu rad onemogućili radnici Graničara.
„Zahvaljujući prisustvu policije sprečene su veće neprilike. O svemu navedenom su sačinjeni zapisnici 17.04.2015. godine, za kada su pozvani i predstavnici AD Graničar Gakovo, koji se nisu odazvali“, navodi se u zapisniku.
U njemu se dodaje i da su predstavnici Graničara bili pozvani na sastanak i u decembru prošle godine, ali da se nisu odazvali ni tom pozivu. Inspektor je u tom zapisniku utvrdio da Graničar koristi 4,6 hiljada hektara državnog zemljišta.
VOICE je došao u posed i zapisnika republičke poljoprivredne inspekcije, takođe iz decembra prošle godine, u kojem se vidi da je kontrola izvršena i u firmi Best Seed Producer iz Feketića. U tom dokumentu direktor firme Dragan Praštalo se pozvao na ugovor sa novosadskim Institutom za ratarstvo i Graničarom iz Gakova. Best Seed Producer je, kako se navodi, kupljeno seme od Instituta putem otpremnica prosleđivao Graničaru. Takođe, Best Seed Producer je imao i ugovorenu proizvodnju semenske pšenice, soje, kukuruza i ječma sa Graničarom.
„Prilikom sačinjavanja ugovora o semenskoj proizvodnji, Best Seed Producer nije imalo saznanja o vlasničkoj strukturi nad poljoprivrednim zemljištem na kome će biti proizvodnja zasnovana, niti za tim ima potrebe. Prijava katastarskih parcela na kojima se obavlja semenska proizvodnja je obaveza proizvođača, u ovom slučaju A.D. Graničar Gakova“, izjavio je tada Praštalo. I u ovom zapisniku se konstatuje da su predstavnici firme Graničar pozvani na sastanak, ali se nisu odazvali.
Da to nije jedini slučaj u kojem su predstavnici Graničara sklapali ugovore sa drugim pravnim licima, a koji su podrazumevali i korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta, pokazuje i zapisnik inspekcije iz decembra prošle godine u kojem je predmet kontrole bilo korišćenje državne zemlje od strane ZZ Voćar iz Čonoplje. Direktor Voćara Branko Kovačević pozvao se na ugovor sa Graničarom.
„Ne želim da dam izjavu, jer nisam znao da je to zemljište u državnom vlasništvu, a bez konsultacija sa advokatom“, izjavio je tada pred inspektorom Kovačević.
Graničar iz Gakova 10. marta ove godine ulazi u stečaj, a stečajni upravnik postaje Zoran Stojanović.
Kako se vidi iz spisa sudskog predmeta, Stojanović je, između ostalog, naveo da se spornih 308 hektara državne poljoprivredne zemlje, na kojoj su u tom trenutku protestovali poljoprivrednici iz Gakova, nalaze u imovini stečajnog dužnika. Stojanović je ukazao i na postojanje ugovora o proizvodnji merkantilnog kukuruza, semena soje i semena jarog ječma, što, kako je ocenio, dokazuje da Graničar ima započetu proizvodnju na spornim parcelama. On je ocenio i da je od interesa za stečajnu masu ispunjenje ovih ugovora. Stojanović se poziva i na Zakon o stečaju, kojim se propisuje da stečajni upravnik otvaranjem stečajnog postupka preuzima u državinu celokupnu imovinu koja ulazi u stečajnu masu i njome upravlja i da treća lica, da bi se uopšte raspravljalo o njihovim pravima, moraju svoja eventualna potraživanja da prijave stečajnom upravniku, a da ta prava prethodno moraju biti obuhvaćen stečajnom masom.
Kako Graničar nema u svom vlasništvu poljoprivrednu zemlju i sve vreme koristi državnu, a pritom ne plaća nikakvu zakupninu, poljoprivrednici su odlučili da protestom upozore državu kako se koristi zemlja u njenom vlasništvu.
Lokalna samouprava se nije mnogo mešala u nastalu situaciju, o kojoj su pisali mnogi mediji, ali je zato na nedavnoj sednici Skupštine Sombora usvojen novi Program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za ovu godinu. Iz tog dokumenta je izuzeto oko 700 hektara državne poljoprivredne zemlje, koja će pripasti Graničaru, ali ovog puta zbog stoke koju to preduzeće poseduje.
Ko je Vladimir Vrbaški?
Firma Best Seed Producer je 25 odsto u vlasništvu Svetlane Ignjatović, 50 odsto te firme je u vlasništvu Vladimira i Ane Vrbaški, a još 25 odsto te firme je u vlasništvu druge firme – SCOM, takođe iz Feketića. SCOM je u 100 odsto vlasništvu Vladimira Vrbaškog. Prema podacima Agencije za privredne registre, Best Seed Producer je upravo preko Svetlane Ignjatović povezan i sa firmom Srbolab, koja je u celokupnom vlasništvu Svetlane Ignjatović. U lancu firmi se nalazi i Cold Storage iz Feketića, u kojem celokupno vlasništvo drži Ana Vrbaški.
U komšiluku Graničara najmlađe preduzeće Vladimira Vrbaškog
Poslednje u mreži preduzeća pod kontrolom Vladimira Vrbaškog je Farm and Land doo. Vlasništvo nad ovim preduzećem dele Scom sa 51 odsto udela, Best Seed Producer 20 odsto, Srbolab 15 odsto i Cold Storage sa 14 odsto udela. Farm and Land je u novembru 2015. osnovan sa sedištem u Feketiću, ali je početkom februara ove godine preseljen u Gakovo. Sedište Farm and Land smešteno je na posedu preduzeća Scom. Na više od 10.000 metara kvadratnih građevinskog zemljišta, osim sedišta najmlađeg preduzeća Vrbaškog, nalaze se poljoprivredni objekti i pomoćne zgrade. Iz uvida VOICE-a u katastar, objekti su izgrađeni bez dozvole. Scom je vlasnik još dve obližnje parcele poljoprivrednog zemljišta ukupne veličine preko tri hektara, a sve tri nalaze se u neposrednoj blizini objekata Graničara na obodu naselja. Ovo je, kako otkriva VOICE, tek mali deo onoga što u somborskom ataru stekao poslovni partner Graničara.
R.I.
Na Floridi je prošle godine osnovana i firma Green Mile-Jbw LLC, a jedan od osnivača je Vladimir Vrbaški, koga sa Floridom povezuju i porodične fotografije na društvenim mrežama. Kao menadžeri te firme u registrima se navode i Bojan Eraković i Janko Jeknić, koji su, prema saznanjima VOICE-a, iz Kule. Prema dokumentaciji sa poslovnog registra u Floridi, Vrbaški je početkom februara ove godine izašao iz vlasničke strukture te firme.
Vladimir Vrbaški se pominje i kao član Upravnog odbora u Košarkaškom klubu Partizan.
U poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju Graničara navodi se da na dan 31.12.2014. godine ne postoje dokazi o usaglašenosti stanja sa Best Seed Producer u iznosu od 369 miliona dinara. Best Seed Producer, kako se vidi, u isto vreme bio i kupac i poverilac Graničara. U izveštaju se navodi i je Best Seed Producer jedan od najznačajnijih dužnika sa kojima ne postoji dokaz o usaglašenju, ali su potraživanja predmet mogućih kompenzacija. U tom dokumentu se ukazuje i da je Best Seed Producer jedna od firmi sa kojima Graničar ima „nejasan poslovni odnos“.
VOICE je pitanja o poslovanju Graničara i odnosu sa firmama Vladimira Vrbaškog uputio i stečajnom upravniku Zoranu Stojanoviću, ali odgovori su izostali.
Maja Živanović (VOICE)
foto: Ministarstvo privrede, SOinfo
